Archive for October, 2008

Видео частење

Толку време ме немаше. па викам ај да удрам едно видео частење. Првиот клип е “асистенцијата“ на Одом до Вујачиќ, кој онака, за комплетно зезање требаше да шутне. Вториот е задњата реклама на Најк за новата сезона со Леброн и неговата пудра, а третата е Коби во улога на рокер. Заедно со Мајкл Фелпс, Алекс Родригез и…Тони Хок.

8 comments October 31st, 2008

Не нема

МакНБА ја нема кога најмногу треба да ја има. Ете, некои од вас почнаа и да не караат веднаш штом чичко Интернет одлучи дека е време да почнеме пак да функционираме, па ни дозволи пак коментирање и логирање. Сервери, шмервери. Кој знае до што е. Викендов би требало се да се среди, да не мислите дека овие скроз ја баталија МакНБА или па дека оној наслов “Доста е“ има некое скриено значење (мада несакајќи ептен се поклопи со блекаутов).

И од кај сега да почнам, пред да се деси затемнувањево планирав да ги постиран најавите за секој од 30-те клуба одвоено кои ги пишував за во весник, ама сега тоа ми делува бајато, посебно ако се знае дека ќе треба да ги фурам до крај на ноември. Претсезоната ко претсезона, си помина без многу помпа, а и немаше некој посебно интересен потег кога се во врска нови договори или трејдови (освен што Бајнам и менаџерот си бараа 90 милиони од Лејкерси, а добија 58).

Така да, нека биде ова стартен пост за после блекаутот со слика од најголемиот фраер во лигата. Покасно ќе следи вистински пост. Ако чичко Интернет не заѕвони пак кај нас.

Photobucket

3 comments October 31st, 2008

Доста беше

Photobucket

На ова не сакав да му обрнувам ама баш никакво внимание, зошто едноствано не ни заслужува коментар. Интересно беше додека летово американските ѕвезди дури беа во Пекинг си се зезаа на оваа тема, па руските и пред се грчките “новинари“ побрзаа да напишат глупости од типот дека некој нивни клуб следното лето за некои 50-60 милиони долари ќе го донесе Коби или пак 2010 година некој како Леброн или Вејд. Чисти повраќаници.

Интересно беше зезањето на таа тема летово, ама сега кога претсезоната е во ек не е време за коментирање нечии туѓи желби и фрустрации. И самиот Коби си кажа:

“Don’t ask me nothing silly,” he said after Lakers practice at Staples Center. Bryant didn’t want to feed the new story that Greek club Olympiacos was gearing up to offer him $60 million over three years after the coming NBA season.

“Next question,” Bryant said flatly.

Two weeks ago Bryant called the idea of him going to Europe for $50 million ” a joke.”

“It’s just something that was a joke for us, and people took it and ran with it or whatever,” Bryant said. “That’s fine. Everybody needs to banter about something.”

ПС: И новите газди на Ман.Сити се милијардери, ама ниедна вистинска фудбалска фаца не ги сака нивните милиони. Дериштето Робињо е само исклучок во целата приказна.

8 comments October 16th, 2008

Во борба, грчко афро, зглобовите на Коби и бруката на Херис

Полека да почнеме да се враќаме во стариот ритам, овој пат со неколку видеа.

Рукито Бил Вокер буквално ја сфати задачата дека треба да се избори за своето место во тимот на Бостон. Ај што пред некој ден непотребно се скачка со Леброн, Вокер немањето самоконтрола (и почит кон оние кои подолго се во лигата) на неколку пати го искажа и против Хјустон успевајќи (заедно со Хаус) да го изнервира и успаниот Трејси, па и Јаоза. Да беше Артест некоја година помлад и полуд, сигурно ќе го спуштеше малку на земја Вокер. Буквално.

Да не биде дека Афрото е заборавен, иако факт е дека сите приказни ова лето за егзодусот на НБА ѕвезди во Европа беа претерани. Пред се затоа што ни една НБА ѕвезда не се ни пресели во Европа. А и Чилдрес навистина ќе биде заборавен. Барем оваа сезона. Ако ништо друго, куцањево му е солидно.

Прашајте го Бено како се остава Коби без зглобови.

А после тоа прашајте го Девин Херис како се игра баскет во Лондон.

5 comments October 14th, 2008

Во Домот на Дражен 2

Photobucket

Посетата на Загреб минатата недела не беше заради нешто убаво, но на крајот сепак успеав да ја искористам за нешто убаво…иако и тоа убаво ми остави некој горчлив вкус во устата. Тоа посебно се однесува на 10-минутниот документарец кој ни го пуштија, иако бевме единствени посетители во музејот во тој момент, а филмот се пушта само за групни посети. Секој кој бил таму и го гледал знае за што зборувам, а за оние кои не биле, ќе се обидам да ви доловам со неколку збора.

Филмот, како и целиот музеј, е посветен на неколкуте фази на Дражен, пред се на клупските и репрезентативната (со СФРЈ и Хрватска). Се сконцентрира на најпознатите наслови по локалните медиуми, најпознатите клипови и најголемите признанија од секоја фаза одвоено. Си има и свој посебен вовед и свој посебен епилог, а се добива на уште поголема тежина кога знаете дека на само неколку метри од вас седи мајка му на Дражен.

Со мама Бисерка се запознав и направив мал муабет, иако во најголема мерка ни самиот не знаев што да ја прашам, веројатно од сета стравопочит кон Дражен и кон мајката на еден таков великан. Таа беше среќна што среќава некој од Македонија, која секогаш ја памти по убави работи и која, како што кажа мама Бисерка - Отсекогаш имала посебно место во срцето на Дражен.

Медалите, последните патики, сите дресови кои ги носел, личната карта која ја имате на сликата, а која беше издадена на 07.06.1983 год. и истекуваше на истиот датум десет години подоцна, истиот датум кога загина, сите признанија, за кои немаа доволно место да ги сместат во музејот и сите сеќавања и чувства кои целиот тој микс ги предизвикува ми беа доволни да ја издржам таа посета, иако не бев во најдобра физичка кондиција.

Сепак, кој знае кога пак ќе ми се пружи можност пак да го видам Домот на Дражен и да се запознаам со жената која го роди Најголемиот европски играч на сите времиња.

3 comments October 13th, 2008

Во Домот на Дражен

Photobucket

Посетата на Загреб (затоа ме немаше) ја искористив да тркнам до Музејот на Дражен и таму да се запознаам со мајка му на Петро. За целото искуство ќе пишувам подоцна…или утре. Иначе, ова на сликата се патиките од задњиот негов меч.
За сите слики кои успеав да ги чкрапнам (со мобилен) КЛИК ТУКА.

5 comments October 12th, 2008

Lost in translation + Братството на Ади Даслер

Photobucket

Sometimes a language barrier between foreign players and American players, coaches and executives isn’t limited to the spoken word. Take what happened Tuesday morning: Griz general manager Chris Wallace attempted to encourage Iranian center Hamed Haddadi during practice with a simple thumbs-up sign. But a thumbs up doesn’t always mean what you think.

Turns out that gesture in Iran takes on the same meaning as someone flipping a middle finger in the States.

Она што во поголемиот дел на светот гест за Ок, во Иран значи нешто сосема друго. То го знаев, мислам од некој стар број на CKM. Иначе, Хамед Хаџади е официјалниот играч на МакНБА оваа сезона и ќе го пратиме во текот на неговата руки НБА авантура.

———————-

Да не биде само Хамед, еве го и новиот клип на Адидас за нивното баскет Братство. Секоја им чест за трудот, па и за имињата кои ги имаат, ама рекламите (како и дизајнот на патиките) им се се уште далеку за компанијата од Орегон. Исто како и списокот на фаци под нивна капа.

12 comments October 4th, 2008

Previous Posts


Календар

October 2008
M T W T F S S
« Sep   Nov »
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
2728293031  

Архива

Категории