79-ка за Кид, 1000-ка за Џери

Пред некој пост малку го искритикував Џејсон Кид дека не ужива во кошарка, но тоа нормално беше само за дуелот со Далас, а Њу Џерси и Сопрано-лајк атмосферата таму сигурно влијаат на човекот. Сепак, стариот Џејсон се врати во класиката против Феникс која Нетси несреќно ја изгубија (утакмицата ја имаше завчера на НБА ТВ како “Класик НБА“). На таа средба тој се изедначи со големиот (и буквално и фигуративно) Вилт Чембрлен на третото место на вечната трипл-дабл листа со 78. трипл-дабла во кариерата. Со 12 поени, десет скокови и 13 асистенции против Мемфис, Кид го помина Вилт и сега е сам на тоа трето место, а пред него се недостижните Оскар Робертсон кој има цели 181 и Меџик со 138 трипл-дабла во својата кариера. Лепо друштво.
“To have 79, I’m blessed and my teammates are a big reason for that. I just try to go out there and play the game at a high level and help my team win in any category that may be.”
“To have 79 in a career, I’m very honored. Hopefully it doesn’t stop there. I’m about winning. Tonight, we finally did that.”
“Wilt, just his name talks historically, it’s huge. He changed the game of basketball.”
“To be able to pass somebody who had an impact on the game is a great honor.”
* * * * *

Скоро во исто време во кое Кид го мина Вилт, на другата страна на САД, Џери Слоун ја оствари својата 1000-та победа во кариерата со мачкањето на Далас во Јута. Бузер, Вилијамс, Кириленко, Мемо и компанија му ја донесоа победата на Слоун, исто како што тоа некогаш го правеа Мелоун и Стоктон. Но, факт е дека и ни еден од тие играчи немаше да го постигне тоа што го постигна (или постигнува) во кариерата без цврстата рака на Џери, кој од увек ми бил еден од најомилените НБА тренери баш поради неговиот но-нонсенсе став и ставање акцент на тимската игра и играчите кои гинат на теренот. А и со неговите правила кои мора секој играч. без разлика како се викал, мора да ги почитува, како на пример тоа дека е забрането носење стегачи доколку играчот нема медицинска потреба од такво нешто. Свака част, мајсторе.
“All the stuff that goes on with it is not what basketball is about. Never has been, as far as I’m concerned. It’s about the players, and always will be. I just happened to be in a situation where numbers came up, and I’m still here. So, so be it.“
8 comments December 12th, 2006
